sudo systemctl enable --now psad
| IP | Pretnja | Paketa |
|---|---|---|
198.51.100.15 |
5 | 2,100 |
198.51.100.12 |
5 | 1,983 |
198.51.100.20 |
3 | 151 |
198.51.100.18 |
2 | 1,621 |
198.51.100.19 |
2 | 1,517 |
198.51.100.14 |
2 | 1,344 |
198.51.100.13 |
2 | 1,340 |
198.51.100.11 |
1 | 2,193 |
198.51.100.16 |
1 | 2,090 |
198.51.100.17 |
1 | 630 |
Fail2ban prati servise i reaguje na neuspele prijave. Onoga ko nikada ne pokuša da se prijavi ne vidi: adresa koja pretražuje vaše portove tražeći nešto sa čim bi progovorila ne ostavlja za sobom nijednu neuspelu proveru identiteta, pa se nijedan jail ne aktivira. PSAD popunjava tu prazninu čitajući unose iptables zapisa o odbačenom saobraćaju i ocenjujući ono što nađe.
Ova stranica prikazuje adrese koje je PSAD označio, dodeljeni nivo opasnosti, koliko su paketa poslale i na koje portove su išle. Nivo ide od jedan do pet i treba ga čitati u kontekstu: jedno kucanje na zatvoren port pozadinski je šum na svakoj javnoj adresi, dok metodično prolaženje kroz stotine portova sa istog izvora obično prethodi pokušaju protiv onoga što se pokaže otvorenim.
Da bi uopšte išta video, PSAD-u treba pravilo za beleženje u zaštitnom zidu, i to je gotovo uvek razlog njegovog ćutanja posle sveže instalacije. Stranica UFW u ovom panelu pokazuje da li je to beleženje na svom mestu.